Plodovi zimzelene biljke imaju oblik mahune, blago zakrivljene i svetlo smeđe boje. U unutrašnjosti su beličasta semena okružena zelenom pulpom kiselog ukusa, koja sazrevanjem menja boju. Kada dostignu punu zrelost njihovu unutrašnjost čini meka pulpa, crvenkasto – braon boje. Ukusom je manje kisela jer „dobija“ na slatkoći.
Egzotičan plod ima izuzetne osobine. Sastoji se od 31% vode, 57% šećera, 5% dijetetskih vlakana, pepela, proteina i masti. Glavni sastojci su pektin i jednostavni šećeri. Među raznim mineralima prisutnim u tamarindu posebno se izdvaja visok procenat kalijuma, zatim fosfor, magnezijum, natrijum, kalcijum i selen. Dobar je izvor vitamina A, B1, B2, B3, B5, B6, kao i vitamina C, K i J.
Na našim prostorima njegova upotreba je još uvek nepoznanica. Kao začin posebno cenjen u azijskoj kuhinji, koristi se za obogaćivanje ukusa tradicionalnih jela. Njegov ukus je na pola puta između slatkog i kiselog, sa aromatičnim i začinjenim notama. Idealan za pripremu pratećeg sosa (umaka), kao dopuna ukusa glavnog jela. U tom smislu najviše se poistovećuje sa orijentalnom kuhinjom, kao sastojak različitih preliva. Međutim, tamarind je jedan od sastojaka popularnog Vorčester sosa.
.jpg)
