Edamame je jelo od mladica soje u čauri, veoma uobičajeno u Japanu, Kini, Havajima i Koreji. Čaure se kuvaju u vodi sa začinima (najčešće so) i služe u komadu.
Izvan Istočne Azije, ovo jelo se najčešće može naći u japanskim i nekim kineskim restoranima, ali je i na drugim mestima steklo popularnost kao zdrava hrana.
Japansko ime edamame često se koristi za ovo jelo na engleskom govornom području. Bukvalan prevod sa japanskog glasi „zrno na grančici“ (eda – grančica, mame – zrno) i odnosi se na mladice soje koje se beru zajedno sa granom. Ipak, ime edamame češće se koristi za jelo od ove biljke.
Na kineskom se mladi plodovi soje nazivaju maodou (bukvalno „dlakavo zrno“). Mladice soje u čauri poznate su kao maodoujia (bukvalno „čaura dlakavog zrna“). Budući da je kuvanje uobičajeni način pripreme, ovo jelo najčešće ima opisno ime (kuvani maodou ili slani kuvani maodou), u zavisnosti od začina koji se dodaje. Međutim, kao i u Japanu, u kineskom restoranu dovoljno je reći samo ime maodou i dobićete slani kuvani maodou.
Izvan Istočne Azije, ovo jelo se najčešće može naći u japanskim i nekim kineskim restoranima, ali je i na drugim mestima steklo popularnost kao zdrava hrana.
Edamame se najčešće jede kao predjelo u dobro snabdevenim japanskim restoranima.
Edamame i drugi oblici soje bogati su ugljenim hidratima, proteinima, jestivim vlaknima, omega kiselinama i mikroelementima (naročito folnom kiselinom, manganom i vitaminom K).
Edamame sadrži veće količine apscisinske kiseline, sukroze i proteina, više nego druge vrste soje, a može sadržati i karotenoide. Edamame sadrži i fitinsku kiselinu, inhibitore tripsina, goitrogen i fitoestrogene, koji mogu izazvati zdravstvene probleme kod nekih ljudi.
.jpg)
